Kako olakšati život deci sa celijakijom

Veoma je uobičajeno čuti kritike i pritužbe od strane dece na njihovu ishranu bez glutena, posebno ako je ova promena relativno nova za njih. Ali kao što ćete videti, postoje načini da se deci sa celijakijom olakša život, kod kuće i u školi.

Kod kuće

„Činjenica da ne možemo da jedemo ono što drugi jedu često se doživljava kao nepravda. U ovom slučaju, isticanje veštine osobe da se suoči sa problemom i živi sa njim je od velike pomoći“, kaže psiholog za ishranu Elen Stemer, odgovorna za oblast ishrane u Nemačkoj asocijaciji za celijakiju (DZG, DZG, Deutsche Zöliakie Gesellschaft), koja savetuje: „Kada dođe do promene ishrane, bilo bi korisno tokom određenog vremenskog perioda da cela porodica jede samo hranu zasnovanu na sastojcima koji ne sadrže gluten. A ako dobijete pomoć od dece u kuhinji ili supermarketu, uključujući i njih, retko kad ćete pronaći ostatke ručka u tanjiru.“

Deljenje jeste zaista pažnja

Drugi način da se pomogne mališanima je jednostavno deljenje što više obroka sa njima. Biti za stolom sa porodicom ili prijateljima pruža harmoniju, spokoj i blagostanje. Deluje neverovatno, ali društvo doprinosi osećaju sitosti.

Profesor Kristof Kloter, psiholog za ishranu na Univerzitetu Fulda u Nemačkoj, sproveo je opsežna istraživanja na ovu temu, zaključivši da: „Obroci koji se dele sa drugima zadovoljavaju nas ne samo fizički, već i socijalno i psihički. Oni nas čine srećnim, spokojnim i pre svega, predstavljaju ritualni element koji oživljava i jača naše odnose, bilo da su porodični, bračni ili prijateljski“.

„Zajedničko jedenje je često prilika za razmenu ideja, za komunikaciju, to je centralna institucija za stvaranje zajednice i stabilnost“, kaže profesor Kloter.

Uključena je i nauka

Prema studijama sprovedenim u Kaliforniji, deca koja jedu za stolom sa roditeljima najmanje tri puta nedeljno konzumiraju više voća, povrća i mlečnih derivata bogatih kalcijumom, a manje brze hrane i slatkih proizvoda. Drugo istraživanje je pokazalo da su deca koja ručaju sa svojom porodicom manje podložna gojaznosti i poremećajima u ishrani. I nisu samo deca ta koja imaju koristi: odrasli su spremniji da probaju nova jela ili jela koja su izgledala zaboravljena, ako im drugi ponude. Dakle, oni variraju svoj dnevni meni, čineći ga bogatijim i uravnoteženijim sa nutritivne tačke gledišta. To, naravno, važi samo ako se u predlogu novih jela nalaze namirnice koje ne sadrže gluten.

U suštini, sedite zajedno sa svojom porodicom ili prijateljima oko postavljenog stola, pričajući im o svojim avanturama i nezgodama u toku dana, probajući pažljivo pripremljena jela. Ima li šta bolje?

U školi

Nositi se sa svim ovim kod kuće je jedno, ali u školi taj osećaj isključenosti može biti mnogo izraženiiji. Međutim, nema potrebe za tim! Evo 3 saveta kako da se deca sa celijakijom osećaju uključena i savršeno dobro sa svojom ishranom bez glutena:

Neka vaše dete sa celijakijom zna da druga deca možda nisu svesna šta je celijakija. Možda ne znaju ništa o glutenu ili ishrani bez glutena. Ako je svesno ove činjenice, dete sa celijakijom će se osećati manje uvređeno i neshvaćeno ako mu drugo dete ponudi slatkiš ili nešto što ne može da jede, na primer.
Učite svoje dete kako bi objasnili svoju bolest: šta je gluten, simptomi, posledice. Opisivanje mučnine, bolova u stomaku i opšteg lošeg osećanja pomaže jer, čak i iz drugih razloga, sva deca su ih iskusila i kao posledica toga neće imati poteškoća da razumeju.

I na kraju, ali ne i najmanje važno: povremeno dajte svom detetu grickalice ili bombone bez glutena kako bi ih moglo podeliti sa drugom decom, kako biste im pokazali da nisu vanzemaljci i da je hrana koju jedu dobra i ukusna kao i hrana koju svi jedu .