Postoji genetski element celijakije zbog kojeg su određeni pojedinci podložniji razvoju celijakije od drugih.

Oko 10% bliskih rođaka osoba sa celijakijom (roditelji, braća i sestre, deca) podložni su riziku od razvoja celijakije. Ovaj broj raste do oko 70% kod jednojajčanih blizanaca. Genetski identični blizanci (ukoliko ne dođe do mutacije prilikom razvoja) imaju gotovo identičan DNK, ali različiti uticaji iz okoline tokom njihovih života utiču na to koji geni će se aktivirati, a koji neće. Kod onih s predispozicijom za razvoj celijakije, za oba blizanca postoji visok rizik od razvoja ove bolesti nakon doticaja sa glutenom. Dvojajčani blizanci verovatno neće delitii isti genetski profil i zbog toga imaju dosta manji rizik od razvoja celijakije (11-20%). Ova istraživanja podržavaju dokaze da je celijakija povezana sa genetikom.

Koliko je celijakija česta?

Celijakija pogađa 1 na 100 osoba, ali kod samo 24% obolelih je ona dijagnostikovana. Skoro kod pola miliona ljudi koji imaju celijakiju ona bi tek trebala da se dijagnostikuje. Kliničke smernice za sindrom iritabilnog creva preporučuju da bi doktori trebali prvo isključiti celijakiju prilikom postavljanja dijagnoze sindroma iritabilnog creva (smatra se da je 60% celijakičara inicijalno pogrešno dijagnostikovano upravo sindromom iritabilnog creva). Svi ljudi, bez obzira na pol ili starosno doba mogu oboleti od celijakije, a kod mnogih se bolest manifestuje tek kasnije u životu.